By zoran.railic / Saveti / / 0 Comments

Vaš računar radi sporo, puno sporije nego kad je bilo novo, uz to se preterano greje i bučno je?
Nakon dijagnostike predlažemo Vam način optimizacije računara, preporučujemo eventualnu nadogradnju (novi hard disk, dodatna RAM memorija …), ili ponovnu instalaciju Windows-a, otvaranje laptopa i detaljno čiščenje, otklanjanje virusa i sllaptop-user-mad.

By zoran.railic / Saveti / / 5 Comments

Da li Vam se laptop gasi?
Nakupljena prašina i pregrejavanje je najveći neprijatelj za laptop računar — može ga uništiti!
Uspeli ste podignuti operativni sistem ali nakon kratkog rada počinju problemi?
Kada pokrenete nešto zahtevnije kao gledanje filmova, surfovanje po internetu ili igre laptop se smrzne ili gasi?
Laptop se preterano greje?
Ovo su simptomi kvara zbog pregrevanja. Problem je u nakupljenoj prašini u hladnjaku i treba je što pre očistiti!

By zoran.railic / Saveti / / 5 Comments

Prime95 se vec jako dugo koristi za testiranje stabilnosti sistema .Uz pomoc ovog alata možete vaš racunar naterati do krajnih granica.

S&M 190b je zanimljiv program koji proverava i testira do iznemoglosti svaki deo vašeg hardwera! Ali oprezno sa njime!.

CPU-Z je besplatan dijagnostički alat koji vam nudi na raspolaganje detaljne informacije o Vašem CPU (procesoru), matičnoj ploči, memoriji i sl.Ovo izdanje programa za proveru podataka o procesoru donosi nekoliko novina, uključujući i informacije o grafičkom čipu.

Super PI je program koji računa vrednost broja PI, usput jako opterećuje procesor i memoriju i zato se koristi i kao test stabilnosti. Popularan među overclockerima. Pouzdani memory benchmark test kojeg koristimo pri recenzijama RAM-a i matičnih ploca.

Memtest86 je program za testiranje memorije, radi vrlo duge i iscrpne testove i veoma je pouzdan. Predlažemo ovaj test ukoliko ste overclockali memoriju i želite proveriti da li je sistem i dalje potpuno stabilan. Radi pod DOS okruženjem, tako da se ne treba bojati pada Windows operativnog sistem za vrieme testa.

FixWin je rešenja za popravak i krpljenje 50 najčešćih Windows teškoća i problema koji su podeljeni u 5 kategorija: Windows Explorer, Internet & Connectivity, Windows Media, System Tools & Misc Additional Fixes.

CoreTemp32 je mali, ali kvalitetan program za praćenje temperature u CPU jezgru.

HWiNFO32 je profesinalni alat koji prikazuje detaljne informacije o hardware-u. Omogućava dijagnozu ipodržava najnovije komponente i industrijske standarde

Za spajanje laptopa i TV-a potreban vam je kabal, ukoliko ga nemate on se može kupiti u gotovo svakoj radnji sa informatičkom opremom. Pre kupovine proverite ulaze na TV-u i laptopu. Većina novih televizora i laptopa ima HDMI (mali priključak, sličan USB ulazu), VGA (ima pinove u tri reda) i DVI ulaze (beli široki priključak sa pinovima u tri reda).

Nakon što ste odabrali kabal i spojili TV sa laptopom, uključite laptop, a TV prebacite na AV kanal ili Video, zavisno o priključku. Pri pokretanju Windowsa automatski će se pojaviti slika na TV-u, a ukoliko želite podesiti dodatne opcije kliknite na desktop desnim klikom miša i odaberite zadnju opciju Properties > Settings > Advanced. U zavisnosti od modela grafičke kartice dobit ćete razne opcije za podešavanje velicine slike, svetline, kontrasta i drugih opcija.

Rešavanje sigurnosti poslovanja od zlonamernih napada sa interneta treba postati jedan od prioriteta menadžmenta jedne kompanije. Opasnosti i motivi napada mogu biti mnogobrojni, na primer špijunaža od strane konkurencije, napadi radnika koji su otpušteni, spoljni napadi zbog korišćenja resursa firme za postavljanje pornografije, piratskog softvera, filmova ili muzike kako bi drugi mogli skidati taj sadržaj a vaša firma da plaća račun za saobraćaj (u nekim državama postoji i zakonska odgovornost zbog autorskih prava).

Korišćenje bežične mreže podrazumeva prenos putem medijuma koji je dostupan svima na mnogo većem prostoru od onog koji neophodna samom korisniku. Prema tome, svako može da presretne pakete podataka koji su u etru. Dovoljan je bežični adapter, odgovarajući softver i malo znanja.

Ukoliko se možete konektovati na svoju bežičnu mrežu bez ukucavanja lozinke to je znak da ne postoji nikakav sistem zaštite. U tom kontekstu, termin sigurnost označava enkriptovane podatke dok se prenose kroz vazduh. Cela ideja zaštite se svodi na sprečavanje drugih da dođu u posed tih informacija i samim tim i zloupotrebu istih.

Oko 25% bežičnih veza uopšte nisu obezbeđene, što znači da svako može da koristi njihove  internet veze i da vrlo lako provale u računare u tim mrežama. A onda su bankovni računi, lični podaci i ostale adrese i lozinke slobodne za zloupotrebu.

Wi-Fi mreže nude tri opcije zaštite: WEP, WPA i WPA2.

WEP (Wired Equivalent Privacy) je najstariji vid zaštite definisan još davne 1999 godine. Zasnivao na unapred poznatom ključu i obično se koristi u 64-bitnoj i 128-bitnoj varijanti. Pokazao se kao veoma slab i samo vam daje lažni osećaj sigurnosti jer se uz odgovarajući softver praćenjem saobraćaja između stanica moguće razbiti ključ u roku od nekoliko minuta. Nemojte ga koristiti.

Oko 25% bežičnih mreža je „obezbeđeno“ WEP enkripcijom, čije se ključevi vrlo lako mogu provaliti uz pomoć besplatnih alata na internetu.

WPA/WPA2 (Wi-Fi Protected Access) su protokoli izvedeni iz 802.11i standarda i mnogo su bezbedniji od WEP-a.

WPA tehnički predstavlja sertifikaciju. Ne predstavlja sigurnosni standrard obzirom da uključuje samo jedan sigurnosni protokol TKIP. Kombinacija WPA i TKIP protokola nije najbolje rešenje, ali pruža zadovoljavajuću sigurnost.

WPA dozvoljava dve vrste autentifikacije: WPA-802.1x (WPA-Enterprise) i WPA-PSK.

WPA-802.1x (RADIUS) podrazumeva da postoji RADIUS (Remote Authentication Dial-in User Service) server u mreži. RADIUS server vrši autentifikaciju na osnovu sertifikata koji su ranije dodeljeni klijentskim stanicama i ne dozvoljava pristup nikome ko ne poseduje validan sertifikat. Ova vrsta WPA protokola se koristi uglavnom u većim organizacijama, dok je za SOHO i kućno okruženje zadužen WPA-PSK.

WPA-PSK za autorizaciju koristi lozinku dužine od 8 do 63 karaktera koja mora biti uneta i na klijentu i na pristupnoj tački (access point). Ako je lozinka dovoljne dužine (preporučuje se barem 13 karaktera) i složenosti, da bi se izbegao napad sa pogađanjem lozinke iz rečnika ili brute force-om, WPA2-PSK je potpuno bezbedan protokol.

WPA2 je, takođe, sertifikacija i uključuje dva standarda TKIP i CCMP. Ukoliko koristite TKIP nije važno da li je vaš uređaj WPA ili WPA2. Najbolja opcija za sigurnost bežične mreže predstavlja CCMP sigurnosni protokol i jedino je dostupan kod WPA2 uređaja. Postoje i neke teškoće pri konfiguraciji WPA2.

  • WPA2-AES zahteva mnogo više proračunavanja pa stariji ruteri možda nemaju tu snagu.
  • Ukoliko vaš ruter ne podržava WPA2 pokušajte da na sajtu proizvođača pronađete firmware
  • Može se desiti da vaš uređaj ne podržava ovaj vid komunikacije (računar, pametni telefon, ili bilo koji drugi uređaj koji koristite preko bežične mreže). Na primer Windows XP SP2 ne podržava WPA2 i potrebno je dodati „hotfix“ KB893357.

Obratite pažnju

Na internetu smo pronaši neke informacije da određene marke rutera imaju fabričku grešku u sebi zahvaljujući kojima je lako provaliti i u obezbeđene mreže (WPA i WPA2). U pitanju su Speedtouch i Thompson modemi. Naime, ovi ruteri imaju u sebi fabrički ključ koji se koristi kao standardno obezbeđenje. Ukoliko korisnik pri instaliranju takvog modema ne promeni ime rutera i standarni ključ, onda zlonamernici mogu lako da saznaju koji je ključ u pitanju jer je proizvođač ugradio logaritam pravljenja ključeva koji je razbijen. Rešenje je da u opcijama rutera (127.0.0.1 ili 192.168.0.1) promenite ime (umesto thompson/speedtouch982754 u recimo moja_mreža) i promenite ključ u WPA ključ (recimo 95J984C8) u neki samo vama poznat.

Smernice za zaštitu bežičnih mreža u firmi

Ukoliko posedujete bežičnu mrežu u svojoj firmi trebali bi ste da razmotrite sledeće sigurnosne smernice kako bi zaštitili svoju mrežu od neovlašćenog pristupa:

1. Aktivirajte 802.11 enkrpciju

Aktiviranjem enkripcije, vaši podaci postaju nerazumljivi za neovlašćene korisnike. Imajte na umu da ova enkripcija se vrši samo između klijentskog računara i bazne stanice (Access point). To je dovoljna zaštita ukoliko je mreža fizički osigurana od napada. Ukoliko nije, kada korisnici pristupaju važnim podacima sa javnih mesta gde postoji bežična mreža za pristup internetu (Wi-Fi hotspots), potrebna je dodatna zaštita.

2. Koristite IPSec-Based VPN (Virtual Private Network) tehnologiju

Ukoliko korisnici mreže imaju potrebu za pristup aplikacijama sa važnim podacima preko hotspots-a, trebate da koristite VPN sistem koje će obezbediti end-to-end enkripciju i kontrolu pristupa. Neke kompanije zahtevaju VPN za sve bežične klijent-uređaje, čak i ako se konektuju unutar sigurnosne mreže. Ovo rešenje je dobro sa stanovišta sigurnosti ali je teško održavati više stotina takvih korisnika, a pri tom je i skupo.

3. Podesite 802.1x autentifikaciju za kontrolu pristupa mreži

Da bi se klijent pridružio konkretnoj pristupnoj tački, često je potrebno da dokaže svoju autentičnost. Najčešće korišćen način za autentifikaciju u firmama je na osnovu MAC adrese klijenta gde isti računari periodično pristupaju mreži u dužem vremenskom periodu.

4. Uspostavite bežičnu mrežu na odvojenom VLAN

U kompleksnijim kompanijskim mrežama, kada zbog velikog broja računara postoji više VLAN-a (Virtual Local Area Network), bežična mreža se može konfigurisati kao poseban VLAN. U tom slučaju  firewall može pomoći da se hakeri lociraju u delu mreže koja koristi bežičnu prenos i tako oteža pristup kompanijskom serveru.

5. Osigurajte da imate najnoviji firmware na klijentskim karticama i baznoj stanici (Access point – pristupna tačka)

Proizvođači često implementiraju „zakrpe“ za svoj softver kako bi ispravili sigurnosne propuste u svom softveru. Postarajte se da vam postane navika da proverite da li vaš bežični uređaj ima najnoviju verziju softvera.

6. Osigurajte da samo ovlašćeni zaposleni mogu resetovati pristupnu tačku (baznu stanicu)

Neki uređaji vraćaju fabrička podešavanja (tj. Bez ikakve sigurnosti) kada se resetuje uređaj. Ukoliko posedujete takav uređaj neophodno je da obezbedite adekvatnu sigurnost od fizičkog pristupa uređaju.

7. Isključite pristupni uređaj u periodu kada ga ne koristite

Ukoliko ste u mogućnosti – isključite uređaj kada korisnicima nije potreban jednostavnim izvlačenjem kabla za napajanje.

8. Obezbedite sigurnu lozinku

Ne koristite podrazumevane lozinke jer su dobro poznate. Koristite dobro zaštićene lozinke sa kombinacijom slova, znakova i broja u dužini od najmanje 10 znakova. Menjajte lozinku s vremena na vreme.

9. Instalirajte firewall na svakom računaru u mreži
10. Smanjite propagaciju (širenje) radio talasa izvan zgrade

Koristeći usmerene antene možete usmeriti propagaciju unutar područja gde se koristi bežična mreža. Dobićete ne samo otimizovanije pokrivanje područja već će te smanjiti i rizik da haker locira vašu mrežu.

11. Upoznajte zaposlene sa sigurnosnim protokolima

Organizujte osnovnu obuku za sve zaposlone na kojoj ih treba naučiti šta se sme a šta ne smeju činiti, kao i kome se obratiti u slučaju eventualnih incidenata.

12. Obazrivo delite sadržaj hard diska ostalim korisnicima mreže

Klijenti koji korite mrežu ne treba da omoguće pristup sadržaju na celom hard disku ukoliko to nije potrebno. Ako je već neoophodno onda ne treba uključivati mogućnost menjanja podataka od strane treće osobe.

13. Najvažnije podatke dodatno obezbedite

Najvažnije podatke možete staviti u .zip ili .rar fasciklu i obezbediti je nekom kompleksnijom lozinkom.

preuzeto sa http://www.biznisvodic.net

By zoran.railic / Saveti / 2 Comments
Šta treba znati o LCD ekranima?

Isto kao i stariji CRT monitori, i LCD paneli (ili ekrani kao što se ponekad zovu) se sve vreme ponašaju kao magneti za prašinu, da ne spominjemo lošu naviku većine ljudi koji ostavljaju otiske prstiju svuda po vizuelnom području.

Za razliku od CRT monitora koji imaju ekran od jakog stakla i koji podržavaju svaku vrstu sredstva za čišćenje koju biste želeli da upotrebite, LCD paneli su mnogo krhkiji i skloni ogrebotinama. Pošto je ekran obložen supstancom protiv odsjaja, važno je da zapamtite da smete da upotrebite samo ona sredstva za čišćenje koja to neće rastvoriti. Dakle bez alkohola, deterdženata i tradicionalnijeg sapuna i vode, takođe zbog toga što je sam ekran mek i lako se može oštetiti i nikada nemojte da upotrebite abrazivne supstance za čišćenje, uvek koristite meke tkanine i nikada nemojte da upotrebite žicu za ribanje.

Isto tako treba da zapamtite da pre nego što počnete čišćenje LCD ekrana, on treba da bude isključen iz struje. Najbolje rešenje je da očistite LCD panel tako što ćete upotrebiti meku krpu ili papirni ubrus i prvo uklonite svu prašinu. Zatim, ako ima još prljavštine ili otisaka prstiju, upotrebite nekoliko kapi čiste vode ili odgovarajućeg sredstva za čišćenje. Budite pažljivi sa vodom ili sredstvom za čišćenje, pošto im elektronske komponente (koje su uključene u LCD) nisu baš dobri prijatelji. Uvek očistite ekran i ne dozvolite da se tečnost skuplja na njegovim uglovima. I to je to. Sada konačno vidite šta se dešava na ekranu.

Da biste bezbedno očistili svoj monitor, pratite sledeće korake:
  1. Isključite naponski kabel
  2. Nanesite malu količinu blagog i neabrazivnog deterdženta na mekano parče tkanine.
  3. Nežno obrišite površinu ekrana. Koristie najmanji mogući pritisak.

 

Nikada ne koristite jake hemikalije da očistite LCD mointor. Deterdženti sa sledećim sastojcima su OK za korišćenje:
  1. Voda
  2. Sirće(pomešano sa vodom)
  3. Izopropil alkohol
  4. Petroleum Benzen.

 

NE koristie sredstva za čišćenje koja sadrže:
  1. Aceton-Etil alkohol
  2. Etil kiseleinu
  3. Amonijak